Valutna klauzula — kako kurs evra menja ratu kredita, na stvarnim brojkama

Većina stambenih kredita u Srbiji i dobar deo gotovinskih odobreni su „u evrima". To ne znači da banka isplaćuje evre niti da ih vi vraćate — novac na račun stiže u dinarima i rata se plaća u dinarima. Evro je tu samo mera: dug se vodi u evrima, a u dinare se preračunava svaki put kada nešto treba platiti. Taj mehanizam se zove valutna klauzula.

Posledica je jednostavna i često potcenjena: visinu rate ne određuje samo kamata, nego i kurs na dan plaćanja.

Kako to izgleda u ugovoru

U ugovoru o kreditu sa valutnom klauzulom stoje tri stvari koje vredi pročitati pre potpisa:

1. Valuta indeksacije — gotovo uvek evro.
2. Kurs po kome se kredit pušta u tečaj — po kom kursu se iznos u evrima pretvara u dinare koje dobijate.
3. Kurs po kome se obračunava rata — po kom kursu se rata u evrima pretvara u dinare koje plaćate.

Po propisima koji važe od 2011. banka mora da primeni istu vrstu kursa i pri isplati kredita i pri naplati rata, i to zvanični srednji kurs Narodne banke Srbije. Ranije je bila česta praksa da se kredit isplati po nižem, kupovnom kursu banke, a rate naplaćuju po višem, prodajnom — klijent je na toj razlici gubio nekoliko procenata a da kamata nije ni pomenuta. Ako imate stariji ugovor, vredi proveriti šta u njemu piše.

Srednji kurs za svaki dan možete proveriti u arhivi kursnih lista; šta tačno znači „srednji" objašnjeno je u tekstu šta je srednji kurs.

Ista rata, različiti dinari

Uzmimo ratu od 300 evra i pogledajmo koliko je iznosila u dinarima po zvaničnom srednjem kursu na odabrane datume:

Datum	Srednji kurs evra	Rata od 300 € u dinarima
7. avgust 2008.	75,75	22.726
4. decembar 2008.	91,63	27.490
17. maj 2010.	100,26	30.078
9. avgust 2012.	119,07	35.722
13. februar 2017.	124,02	37.205
30. decembar 2024.	116,95	35.085

Ko je kredit uzeo u leto 2008, za četiri meseca je dobio ratu višu za petinu, a za četiri godine višu za 57 odsto — bez ikakve promene kamate. Plata u dinarima za to vreme nije rasla ni približno tim tempom, a za mnoge nije rasla uopšte.

Poslednja dva reda pokazuju drugu stranu: od 2017. rata u dinarima je pala. Ko danas otplaćuje kredit uzet 2016. ili 2017, plaća po kursu nižem za šest-sedam dinara nego na početku.

Raste i dug, ne samo rata

Ovo je deo koji se najčešće previdi. Pošto se ceo preostali dug vodi u evrima, slabljenje dinara ne povećava samo mesečnu ratu nego i glavnicu izraženu u dinarima.

Primer: dug od 40.000 evra je u avgustu 2008. vredeo oko tri miliona dinara. U avgustu 2012. isti taj dug — da ništa nije otplaćeno — vredeo bi 4,76 miliona. Dužnik koji je četiri godine uredno plaćao mogao je 2012. da duguje više dinara nego na dan kada je kredit uzeo. To je bitno ako planirate prevremenu otplatu, refinansiranje ili prodaju nekretnine pod hipotekom.

Zašto onda svi uzimaju kredit u evrima

Zato što je jeftiniji. Kamata na kredit indeksiran u evrima redovno je niža od kamate na isti kredit u dinarima — razlika od dva do tri procentna poena nije neuobičajena. Banka se i sama pretežno zadužuje u evrima (štednja građana je većinom devizna), pa joj je evro-kredit prirodniji i manje rizičan.

Niža kamata nije poklon. To je cena kursnog rizika koji preuzimate vi, a ne banka. Kod dinarskog kredita banka snosi rizik da će dinar oslabiti, pa ga naplaćuje kroz višu kamatu. Kod kredita u evrima taj rizik je vaš, pa je kamata niža.

Koliki je rizik danas

Kurs evra se od 2018. kreće u pojasu širokom oko dva dinara, a poslednjih nekoliko godina i užem. Rata od 300 evra se od 2020. do danas, između najnižeg i najvišeg kursa u tom periodu, razlikovala za manje od 250 dinara. To je razlog zbog kog se o valutnoj klauzuli danas malo priča.

Ali stambeni kredit traje dvadeset ili trideset godina, a iz tabele se vidi šta sve stane u takav period. Nekoliko razumnih pravila:

• Računajte sa rezervom. Ako rata pri sadašnjem kursu uzima trećinu primanja, pitajte se šta bi bilo pri kursu višem za deset ili petnaest odsto. Ako bi to bilo neizdrživo, kredit je prevelik.
• Ako primanja imate u evrima, kredit u evrima vam ne nosi kursni rizik — prihod i rashod se kreću zajedno. Tada bi vam, naprotiv, dinarski kredit uveo kursni rizik koji inače nemate.
• Ako su primanja u dinarima, uporedite obe ponude. Dinarski kredit je skuplji, ali je rata poznata unapred u valuti u kojoj zarađujete.
• Izbegavajte valute koje nisu evro. Dinar se vodi prema evru. Prema franku, dolaru ili bilo čemu drugom kurs može da se promeni za desetine procenata za godinu — iskustvo sa kreditima u švajcarskim francima je to pokazalo na najteži način.

Kurs nije isto što i kamata

Kod kredita sa promenljivom kamatom rata zavisi od dve stvari koje se kreću nezavisno: kursa evra i referentne stope (najčešće EURIBOR-a). Između 2022. i 2023. rate su mnogima osetno porasle, i to je često pripisivano kursu — a kurs se tih godina gotovo nije pomerio. Porastao je EURIBOR, sa ispod nule na oko četiri odsto. Kada proveravate zašto vam se rata promenila, pogledajte oba broja.

Ovaj tekst objašnjava mehanizam i nije savet o tome koji kredit da uzmete. Uslovi se razlikuju od banke do banke, a jedina ponuda koja obavezuje je ona koju dobijete napismeno.