Šta je srednji kurs i zašto po njemu ne možete da menjate novac

Kada u pretragu ukucate „kurs evra", broj koji dobijete je gotovo uvek srednji kurs Narodne banke Srbije. To je i broj koji stoji u vestima, na naslovnoj strani ovog sajta i u svakoj tabeli koja tvrdi da pokazuje „kurs".

A ako sa tim brojem odete u banku ili menjačnicu, nećete dobiti taj kurs. Nijedna banka u Srbiji ne menja novac po srednjem kursu i to nije prevara — tako je i zamišljeno.

Šta srednji kurs zapravo jeste

Srednji kurs je referentna vrednost, a ne ponuda. Narodna banka Srbije ga utvrđuje svakog radnog dana na osnovu prometa na međubankarskom deviznom tržištu prethodnog dana i objavljuje ga u zvaničnoj kursnoj listi, sa brojem liste i datumom od kog važi.

Njegova svrha je da postoji jedan broj oko kog se svi slažu. Bez njega bi svaki ugovor, svaka carinska deklaracija i svaka rata kredita morali posebno da definišu čiji kurs se primenjuje.

Gde se srednji kurs stvarno primenjuje

Ovo je deo koji se retko objašnjava, a najviše koristi:

• Rata kredita indeksiranog u evrima. Banka obračunava mesečnu ratu tako što evro-iznos preračuna u dinare po srednjem kursu NBS-a na dan dospeća. Zato vam se rata menja iako je kredit „u evrima".
• Carina i uvoz. Vrednost robe iz inostranstva se za obračun dažbina preračunava po kursu koji važi na dan podnošenja deklaracije.
• Knjigovodstvo i poreske prijave. Preduzeća devizne stavke iskazuju po srednjem kursu na dan poslovne promene, a na kraju godine ih usklađuju po kursu 31. decembra.
• Ugovori. Kada u ugovoru piše „u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS-a na dan plaćanja", to je upravo ovaj broj.
• Statistika i poređenje. Kada se kaže da je dinar oslabio ili ojačao, misli se na promenu srednjeg kursa.

Zašto ga banka ne nudi

Banka koja bi menjala novac po srednjem kursu ne bi zaradila ništa, a imala bi trošak: nabavku i transport gotovine, osiguranje, prostor, zaposlene i kapital koji stoji vezan u devizama.

Zato banka postavlja dva svoja kursa oko srednjeg:

• kupovni — ispod srednjeg, po njemu banka od vas otkupljuje devize;
• prodajni — iznad srednjeg, po njemu vam banka prodaje devize.

Razlika između ta dva broja se zove raspon i to je stvarna cena zamene. Srednji kurs u toj priči stoji kao orijentir po kom merite koliko je banka uzela.

Koliko je to konkretno

Na kursu od oko 117 dinara za evro, tipičan raspon u banci je između pola i jednog dinara. Za sto evra to je pedeset do sto dinara. Za deset hiljada evra to je pet do deset hiljada dinara.

Isti procenat, potpuno različita odluka. Kod malih iznosa nije vredno truda tražiti bolji kurs; kod većih jeste, i tada se isplati uporediti banke pre nego što se ode na šalter.

Srednji, zvanični, referentni — da li je to isto

U svakodnevnom govoru da. „Zvanični kurs", „srednji kurs NBS" i „referentni kurs" u Srbiji označavaju isti broj sa zvanične kursne liste.

Jedina razlika koju vredi znati je da Evropska centralna banka objavljuje svoj referentni kurs evra prema drugim valutama, i on nije isti kao kurs NBS-a. ECB objavljuje odnos evra prema dolaru, funti i ostalima; NBS objavljuje odnos dinara prema svima njima. Kada se ta dva izračuna unakrsno, mogu se razlikovati u trećoj decimali.

Kako da vidite oba broja odjednom

Na strani svake valute stoji srednji kurs NBS-a, a odmah ispod kupovni i prodajni kurs po bankama, sa oznakom koja je danas najbolja. Tako se u istom pogledu vidi i referentna vrednost i cena po kojoj se zaista može zameniti.