Kako se kurs valute zaista formira

Većina ljudi zamišlja da neko svakog jutra sedne i odredi koliko vredi evro. Ta slika je pogrešna na način koji objašnjava skoro sve nedoumice oko kurseva — uključujući i zašto vam banka ne da broj koji ste videli u vestima.

Cena nastaje iz trgovine, ne iz odluke

Devizno tržište nema zgradu ni radno vreme kao berza. To je mreža banaka koje jedna drugoj neprekidno nude i traže valute — takozvano međubankarsko tržište. Radi dvadeset četiri sata, pet dana u nedelji, i po obimu je najveće tržište na svetu.

Kurs u svakom trenutku nije objavljena vrednost nego poslednja cena po kojoj je neko stvarno kupio ili prodao. Kad ponuda i tražnja krenu u istu stranu, cena se pomeri. Nema komisije koja to potvrđuje.

Zašto onda postoji „zvanični" kurs

Zato što je za mnoge stvari potreban jedan broj oko kog se svi slažu. Narodna banka Srbije svakog radnog dana utvrdi srednji kurs na osnovu prometa prethodnog dana i objavi ga sa brojem liste i datumom od kog važi.

Taj broj nije cena po kojoj se trguje — on je referentna tačka. Po njemu se obračunava carina, knjiže se devizne stavke, računa rata kredita indeksiranog u evrima i pišu ugovori. Detaljnije o tome u tekstu šta je srednji kurs.

Ko su učesnici

Na tržištu se ne pojavljuje samo neko ko putuje:

• Banke — najveći deo prometa, međusobno i za klijente.
• Preduzeća — uvoznik koji plaća robu u evrima i izvoznik koji naplaćuje u dolarima moraju da menjaju, bez obzira na kurs tog dana.
• Centralne banke — kad hoće da uspore ili zaustave kretanje, izlaze na tržište i kupuju ili prodaju svoju valutu.
• Investitori — od penzionih fondova do onih koji trguju kratkoročno.

Turisti i menjačnice su, po obimu, zaokruženje greške. Njihova cena se izvodi iz veleprodajne, uvećana za maržu.

Zašto isti par ima više cena

Zato što ne kupujete istu stvar. Evro na međubankarskom tržištu je knjigovodstveni saldo koji se prenosi elektronski, u iznosima od milion naviše. Evro u menjačnici je papir koji neko mora da nabavi, prebroji, obezbedi i drži u kasi dok ne dođe kupac.

Otud raspon: banka i menjačnica postavljaju kupovni kurs ispod, a prodajni iznad referentnog. Razlika je cena usluge, a ne skrivena prevara — o tome više u tekstu zašto se kurs u menjačnici razlikuje.

Šta pomera kurs iz dana u dan

Kratkoročno, najviše kamatne stope i očekivanja. Kad se očekuje da će jedna centralna banka podići stopu, kapital se seli u tu valutu i pre nego što se odluka donese. Zato kurs često skoči na najavu, a ne na samo dešavanje.

Dugoročno, razlike u inflaciji, spoljnotrgovinski bilans i poverenje u instituciju koja valutu izdaje.

Za dinar postoji i četvrti činilac koji se ne vidi u tim knjigama: Narodna banka aktivno interveniše da bi ga držala blizu 117 za evro. Kurs dinara prema evru je zato mirniji nego što bi bio da pluta slobodno — a kurs dinara prema dolaru se, obrnuto, pomera skoro isključivo zato što se pomera par evro–dolar.

Šta iz svega ovoga sledi za vas

Tri stvari koje vrede više od praćenja dnevnih vesti:

1. Broj koji vidite u vestima nije cena koju plaćate. Cena je referentni kurs uvećan za raspon i naknade.
2. Dinar prema dolaru se pomera zbog dolara, ne zbog dinara. Ako pratite dolar, pratite zapravo par evro–dolar.
3. Nema jednog „pravog" kursa. Postoji referentni, i postoji onaj koji vam neko ponudi. Poređenje ta dva broja je jedini pošten način da se izmeri koliko vas zamena košta.