Devizni račun i štednja u evrima — šta menja, a šta ne

Držanje ušteđevine u evrima je u Srbiji navika sa razlogom — nastala je u periodu kada je dinar gubio vrednost brzo i vidljivo. Pitanje je šta ta navika donosi danas.

Šta devizni račun jeste

Devizni račun je račun koji se vodi u stranoj valuti. Novac na njemu ostaje u toj valuti dok ga vi ne konvertujete.

Čemu služi:

• Primanje doznaka iz inostranstva bez automatske konverzije u dinare.
• Plaćanje prema inostranstvu bez dvostruke konverzije.
• Izbor trenutka konverzije — novac stoji u evrima, a u dinare se pretvara kada vam zaista treba.
• Devizna štednja — oročena ili po viđenju.

Šta se dobija štednjom u evrima

Manje nego što se obično misli, i to iz jednog razloga: dinar je prema evru izuzetno stabilan.

Srbija primenjuje rukovođeno plivajući kurs — kurs formira tržište, ali Narodna banka Srbije interveniše kada su kolebanja prevelika. Rezultat se vidi u podacima: kurs evra se godinama kreće u vrlo uskom rasponu, a godišnje promene ostaju u granicama od nekoliko desetih delova procenta.

Praktično to znači da držanjem evra umesto dinara ne dobijate na kursu. Ono što ste nekad dobijali — zaštitu od naglog pada dinara — poslednjih godina nema od čega da vas zaštiti, jer se pad ne dešava.

Ono što ostaje kao razlog:

• Ako ćete novac trošiti u evrima — kupovina nekretnine, plaćanje u inostranstvu, kredit indeksiran u evrima — držanje u evrima vas štedi od dve konverzije.
• Kao osiguranje od retkog, ali velikog rizika. Stabilnost je politika, a ne zakon prirode. Držanje dela ušteđevine u evrima je premija za slučaj da se politika promeni.

Šta se gubi

Tri stvari koje se retko računaju:

• Kamata. Dinarska štednja u Srbiji po pravilu nosi višu kamatnu stopu od devizne, upravo zato što banke moraju da privuku dinarske izvore. Razlika je često veća od bilo kakvog očekivanog dobitka na kursu.
• Porez. Poreski tretman kamate na dinarsku i deviznu štednju nije isti. To vredi proveriti pre odluke, jer menja neto prinos.
• Dvostruka konverzija. Ako plata stiže u dinarima, a novac se pretvara u evre pa kasnije nazad u dinare kada treba za trošak u Srbiji, plaćaju se dva raspona. Na hiljadu evra to je lako i hiljadu dinara, bez ikakve koristi.

Poslednja stavka je najčešća skrivena greška. Štednja u evrima ima smisla ako novac ostaje u evrima; ako se svakih nekoliko meseci pretvara tamo-nazad, gubi se na svakoj konverziji.

Kako da smanjite trošak konverzije

• Konvertujte u aplikaciji, ne na šalteru. Prebacivanje između sopstvenog dinarskog i deviznog računa je gotovo uvek povoljnije od zamene gotovine, jer banka nema trošak rukovanja gotovim novcem.
• Za veće iznose pitajte za kurs po dogovoru. Banke ga rade za sume preko određenog praga i on nije objavljen nigde javno.
• Uporedite banke pre veće konverzije. Razlika između najbolje i najgore je na deset hiljada evra reda veličine pet hiljada dinara — pregled kurseva banaka to pokazuje za današnji dan.

Ako držite drugu valutu

Sve gore rečeno o stabilnosti važi samo za evro. Dinar je stabilan prema evru, ne prema svetu.

Štednja u dolarima, francima ili funtama je izloženost kretanju tih valuta prema evru, a to kretanje je stvarno i ume biti veliko. To nije nužno loše, ali jeste drugačija odluka — bliža ulaganju nego štednji. Kretanje kroz godine stoji na stranama dolara, franka i funte.

Ovaj tekst objašnjava kako stvari funkcionišu i ne predstavlja preporuku za bilo koju finansijsku odluku. Pre odluke posavetujte se sa svojom bankom o aktuelnim uslovima.