Kurs i inflacija se u vestima pominju odvojeno, a zapravo su dve strane istog. Veza radi u oba smera i to je razlog zbog kog centralna banka ne može da bira samo jedno.
Smer prvi: slabija valuta → više cene
Ovo se zove prenošenje kursa na cene. Kad dinar oslabi prema evru, sve što se uvozi postaje skuplje u dinarima — gorivo, lekovi, sirovine, delovi, roba sa police.
Efekat nije trenutan. Prvo poskupi uvoz, pa se to kroz nekoliko meseci prelije u maloprodajne cene, pa u usluge koje koriste tu robu.
Koliko jako — zavisi od toga koliko zemlja uvozi. U Srbiji je udeo uvoza u potrošnji visok, pa je prenošenje osetno jače nego u evrozoni ili SAD, gde se veći deo potrošnje proizvodi kod kuće.
Smer drugi: viša inflacija → slabija valuta
Valuta u kojoj cene rastu brže gubi kupovnu moć. Ako u jednoj zemlji cene rastu deset odsto godišnje, a u drugoj dva, prva valuta mora vremenom da oslabi — inače bi njena roba postala neprodava.
Ovaj smer radi sporo, kroz godine, i najbolje se vidi na dugim grafikonima. Kurs dinara prema evru od 2002. do danas u velikoj meri prati upravo tu razliku.
Zašto je to petlja
Slabija valuta diže cene; više cene traže veću kamatnu stopu; veća kamata privlači kapital i jača valutu; jača valuta obara uvozne cene. Sistem se sam koči — dok ne dođe udar dovoljno jak da ga izbaci iz ravnoteže.
Tada centralna banka bira između dva loša ishoda: pustiti valutu i primiti inflaciju, ili braniti valutu i primiti skuplje kredite. O alatima kojima to radi ima poseban tekst.
Šta to praktično znači
Kad dinar oslabi, to se ne vidi odmah na ceni u prodavnici. Kašnjenje je nekoliko meseci, pa je pogrešno očekivati skok cena sledeće nedelje — i pogrešno zaključiti da efekta nema ako ga te nedelje nema.
Štednja u dinarima nosi dvostruki rizik. Inflacija smanjuje kupovnu moć, a slabljenje kursa smanjuje vrednost prema evru. Kamata na dinarsku štednju je viša upravo zato što oba rizika mora da plati.
Cena u evrima nije zaštita ako plaćate u dinarima. Stan oglašen u evrima poskupljuje u dinarima svaki put kad dinar oslabi, iako se „cena nije promenila".
Jedan podatak koji vredi pratiti
Ne dnevni kurs, nego kurs na kraju godine u poređenju sa prethodnom. Ta razlika je ono što se stvarno prenese na cene; dnevne oscilacije se u tom prenosu izgube.
Na strani istorije po godinama stoji upravo taj podatak — prosek, najviši i najniži kurs za svaku godinu, i promena od početka do kraja.
Poslednje ažuriranje:
Povezani tekstovi
Zašto valute jačaju i slabe
Kamate, inflacija, spoljna trgovina i strah — četiri sile koje pomeraju kurs, i jedina koja radi na dnevnom nivou.
Šta centralna banka stvarno može da uradi kursu
Intervencija, kamatna stopa, granica — tri alata sa vrlo različitim doametom. Objašnjavamo šta koji od njih zaista može, a šta ne.
Šta znači kada dinar oslabi i koga to pogađa
Slabljenje dinara ne pogađa sve isto. Ko dobija, ko gubi i zašto se to ne vidi odmah na cenama.
Česta pitanja
O stvarima koje se tiču kursa u svakodnevnom životu: razlici između zvaničnog i menjačkog kursa, uticaju kursa na ratu kredita, paritetu valuta, troškovima zamene novca i planiranju budžeta za put.
Nisu. Tekstovi objašnjavaju kako stvari funkcionišu i računaju primere sa stvarnim brojevima, ali ne preporučuju odluke. Za odluke o kreditu ili štednji obratite se svojoj banci ili licenciranom savetniku.
Bez fiksnog rasporeda. Novi tekst objavljujemo kada ima šta konkretno da se objasni, a postojeće dopunjujemo kada se podaci ili propisi promene — datum poslednje izmene stoji na dnu svakog teksta.