Zvanična kursna lista Narodne banke Srbije sadrži dvadesetak valuta. Nije reč o svim valutama sveta niti o onima koje su najjače — nego o onima koje su za srpsku privredu praktično relevantne.
Šta određuje spisak
Na listi su valute zemalja sa kojima Srbija ima značajnu trgovinsku razmenu, valute susednih zemalja i valute u kojima se drži štednja. Otud i evro i dolar, ali i konvertibilna marka i makedonski denar.
Valute sa paritetom
Za japanski jen i mađarsku forintu kurs se objavljuje za sto jedinica, ne za jednu. Ako se to previdi, greška u računu je stostruka — više o tome u tekstu Šta je paritet valute.
Šta ako valute nema na listi
Za valutu koje nema na zvaničnoj listi ne postoji zvaničan kurs prema dinaru. To ne znači da se ne može promeniti — znači da se kurs izvodi preko treće valute, po pravilu evra ili dolara, i da ga određuje banka.
Isto važi i za kurs između dve strane valute: NBS kotira samo parove sa dinarom, pa se odnos evra i dolara izvodi računski. Takav izvedeni kurs stoji u unakrsnoj tabeli.
Lista se menja
Valute sa liste ne odlaze i ne dolaze često, ali se to dešava. Hrvatska kuna je zamenjena evrom, pa je iz upotrebe izašla i sa liste.
Zato broj valuta na našoj stranici zvanične liste nije upisan u kod nego se broji iz same liste — inače bi tiho postao netačan.
Koje su valute danas na listi
Zvanična lista se deli na nekoliko krugova, po tome zbog čega je valuta uopšte na njoj.
Valute koje se stvarno traže u Srbiji — evro, američki dolar, švajcarski franak i funta sterlinga. One čine ubedljivu većinu svih menjačkih poslova i jedine se pouzdano nalaze u gotovini u svakoj banci i menjačnici.
Valute susednih zemalja i regiona — konvertibilna marka, makedonski denar, bugarski lev, rumunski lej, mađarska forinta. Ovde se ne radi o štednji nego o svakodnevnom prometu: doznake, kupovina preko granice, prevoz, turizam. Kretanje ovih valuta prema dinaru stoji na strani ex-YU kursna lista.
Valute značajnih trgovinskih partnera — japanski jen, kineski juan, češka kruna, poljski zlot, turska lira, skandinavske krune, kanadski i australijski dolar. Njih retko ko menja u gotovini, ali su neophodne za fakture, uvoz i knjigovodstvo.
Valute koje su izašle iz upotrebe — nemačka marka, austrijski šiling, francuski franak, italijanska lira i ostale valute zamenjene evrom. One se i dalje kotiraju, jer se stari ugovori, štedni ulozi i iznosi iz ranijih godina moraju negde preračunati.
Zašto neka valuta nema svoju stranicu
Na ovom sajtu svoju stranicu ima valuta koja se stvarno traži — sa grafikonom, istorijom po godinama i poređenjem banaka. Za sve ostale postoji red u zvaničnoj listi i preračun u konvertoru.
Razlog je jednostavan: stranica koju niko ne traži nije usluga nego šum. Radije prikazujemo manje strana koje nekome trebaju, nego katalog u kom se ono važno izgubi.
Kako se čita red na listi
U svakom redu stoje četiri stvari koje se lako pomešaju:
- oznaka valute po međunarodnom standardu — EUR, USD, CHF;
- paritet, odnosno broj jedinica na koji se kurs odnosi. Za većinu valuta je 1, za jen i forintu 100;
- kupovni, srednji i prodajni kurs — tri različita broja za tri različite namene;
- zemlja koja valutu izdaje.
Najčešća greška u ručnom računu je previđanje pariteta. Zato na ovom sajtu svuda prikazujemo kurs za jednu jedinicu, sa već primenjenim paritetom, a oznaka „za 100" stoji uz valutu gde se paritet razlikuje.
Poslednje ažuriranje:
Povezani tekstovi
Konvertibilna marka i dinar — zašto se kurs marke gotovo nikad ne menja
Marka je vezana za evro fiksnim kursom još od uvođenja. Objašnjavamo šta to znači za nekoga ko prima ili šalje novac iz Bosne.
Ruska rublja i dinar — gde se menja i zašto je kurs takav kakav jeste
Rublja je na zvaničnoj listi NBS-a, ali se u praksi retko gde menja. Objašnjavamo zašto i šta je alternativa.
Šta je paritet valute i zašto jen izgleda jeftino
Za japanski jen i mađarsku forintu NBS objavljuje kurs za sto jedinica. Ako se to previdi, greška u računu je stostruka.
Česta pitanja
O stvarima koje se tiču kursa u svakodnevnom životu: razlici između zvaničnog i menjačkog kursa, uticaju kursa na ratu kredita, paritetu valuta, troškovima zamene novca i planiranju budžeta za put.
Nisu. Tekstovi objašnjavaju kako stvari funkcionišu i računaju primere sa stvarnim brojevima, ali ne preporučuju odluke. Za odluke o kreditu ili štednji obratite se svojoj banci ili licenciranom savetniku.
Bez fiksnog rasporeda. Novi tekst objavljujemo kada ima šta konkretno da se objasni, a postojeće dopunjujemo kada se podaci ili propisi promene — datum poslednje izmene stoji na dnu svakog teksta.