Ko iz Srbije putuje po regionu, brzo primeti da je evro svuda — ali svuda na drugi način. U jednoj zemlji je zvanična valuta iako država nije u evrozoni. U drugoj je domaća valuta za njega zakovana fiksnim kursom. U trećoj je upravo zamenio valutu koja je postojala trideset godina. Ispod tih razlika stoje četiri različita monetarna aranžmana, i od njih zavisi šta vam se isplati da ponesete.
Crna Gora: evro bez dozvole
Crna Gora je 1999. uvela nemačku marku kao paralelno sredstvo plaćanja uz dinar, a od 2001. marka je bila jedina valuta. Kada je marka 2002. zamenjena evrom, Crna Gora je jednostavno prešla na evro.
To se zove jednostrana evroizacija: zemlja koristi tuđu valutu bez sporazuma sa onim ko je izdaje. Crna Gora nije članica evrozone, nema predstavnika u Evropskoj centralnoj banci i ne može da štampa evre. Sav evro u opticaju u zemlju je morao da uđe spolja — kroz turizam, izvoz, doznake, investicije ili zaduživanje.
Posledice su dvostruke. Nema kursnog rizika, nema domaće inflacije izazvane štampanjem novca i turisti ne moraju ništa da menjaju. Ali Centralna banka Crne Gore ne može da vodi sopstvenu kamatnu politiku ni da u krizi bude zajmodavac bankama u poslednjoj instanci onako kako to može banka koja izdaje svoju valutu. Evropska unija je više puta naglašavala da takav način uvođenja evra nije u skladu sa pravilima, i da će se to pitanje rešavati u pregovorima o članstvu.
Isti aranžman ima i Kosovo, gde je marka uvedena 1999, a evro 2002. Dinar je tamo decenijama paralelno korišćen u sredinama sa srpskim stanovništvom; od februara 2024. propisom Centralne banke Kosova evro je jedino dozvoljeno sredstvo gotovinskog plaćanja.
Za putnika: nosite evre. Nema menjanja, nema raspona. Dinare u Crnoj Gori praktično nećete moći da potrošite.
Bosna i Hercegovina: valutni odbor
Konvertibilna marka postoji od 1998. i od prvog dana je vezana fiksnim kursom — prvo za nemačku marku jedan prema jedan, a zatim za evro po odnosu 1 EUR = 1,95583 KM. Centralna banka BiH radi po pravilima valutnog odbora: svaka marka u opticaju mora imati puno pokriće u deviznim rezervama, i banka ne može da kreditira državu.
To je najtvrđi oblik fiksnog kursa koji postoji a da zemlja ipak ima svoju valutu. Održao se kroz sve krize od 1998. do danas bez ijedne promene kursa. Pošto je marka fiksirana za evro, a dinar prema evru stabilan, kurs marke u dinarima jedva da se pomera — više u tekstu o konvertibilnoj marki i dinaru.
Za putnika: evri se u BiH primaju na mnogim mestima, naročito u turističkim, ali po kursu „jedan evro — dve marke", što je oko dva odsto lošije od zvaničnog. Za više od nekoliko sitnih plaćanja isplati se zameniti evre u marke u banci ili menjačnici, gde je raspon mali upravo zato što je kurs fiksan.
Hrvatska i Bugarska: punopravni ulazak
Hrvatska je evro uvela 1. januara 2023, po kursu od 7,53450 kuna za evro. Bugarska je to učinila 1. januara 2026, po kursu od 1,95583 leva — istom broju koji važi i za bosansku marku, jer su obe valute devedesetih vezane za nemačku marku.
Ovo je suprotan slučaj od crnogorskog: obe zemlje su prošle kroz višegodišnji postupak, ispunile kriterijume o inflaciji, deficitu i stabilnosti kursa, provele najmanje dve godine u mehanizmu ERM II, i sada imaju guvernera u Savetu Evropske centralne banke.
Kuna i lev su zbog toga na kursnoj listi NBS prešli među istorijske valute, čiji se kurs više ne formira nego izračunava — o tome u tekstu o starim valutama na kursnoj listi. Sa Slovenijom (2007) i Grčkom, to znači da se od Beograda do Jadrana, Egeja i Crnog mora može stići menjajući novac samo jednom.
Za putnika: evri, bez ikakvog menjanja. Zaostale kune Hrvatska narodna banka i dalje menja, ali samo novčanice.
Severna Makedonija: čvrsta veza bez zakona
Makedonski denar formalno nije fiksiran, ali ga centralna banka od sredine devedesetih drži na oko 61,5 denara za evro, prvo prema marki, zatim prema evru. To nije valutni odbor — nema zakonske obaveze punog pokrića — nego politika koju banka brani intervencijama i kamatnom stopom. U praksi se kurs decenijama kreće u pojasu od nekoliko desetih delova procenta.
Za putnika: evri se lako menjaju u denare uz mali raspon. Plaćanje evrima je moguće u turističkim mestima, ali po zaokruženom, nepovoljnijem kursu.
Albanija, Mađarska, Rumunija: plivajući kursevi
Albanski lek, mađarska forinta i rumunski lej plivaju — njihov kurs prema evru određuje tržište, uz povremene intervencije centralnih banaka. Forinta je među njima najnemirnija i u poslednjih petnaest godina je prema evru izgubila oko trećinu vrednosti; lej slabi polako i kontrolisano; lek je poslednjih godina, neobično za region, prema evru jačao, pre svega zbog naglog rasta turizma.
Za putnika: nosite evre i menjajte ih na licu mesta. Dinare u tim zemljama gotovo niko ne otkupljuje, a ako i otkupi, raspon je ogroman. Kurs proverite pre puta u našem konvertoru.
A Srbija?
Dinar je negde između. Formalno pliva, a u praksi ga Narodna banka Srbije već godinama drži u vrlo uskom pojasu prema evru — što je bliže makedonskom modelu nego mađarskom. Razlika u odnosu na valutni odbor je u tome što NBS nema zakonsku obavezu da brani određeni kurs i zadržava sopstvenu kamatnu politiku. Razlike između tih režima objašnjene su u tekstu o fiksnom i plivajućem kursu.
Kratko pravilo za put po regionu
| Zemlja | Valuta | Šta poneti |
|---|---|---|
| Crna Gora | evro | evre |
| Hrvatska, Slovenija, Grčka, Bugarska | evro | evre |
| Bosna i Hercegovina | konvertibilna marka (fiksna za evro) | evre, pa zameniti deo u marke |
| Severna Makedonija | denar (čvrsto uz evro) | evre, pa zameniti na licu mesta |
| Albanija, Mađarska, Rumunija | lek, forinta, lej (plivaju) | evre, pa zameniti na licu mesta |
Dinare u inostranstvo nema smisla nositi radi menjanja: van Srbije se gotovo nigde ne otkupljuju po razumnom kursu. Koliko gotovine uopšte poneti, a koliko ostaviti na kartici, razmatramo u tekstu koliko novca poneti na put.
Poslednje ažuriranje:
Povezani tekstovi
Fiksni, plivajući i rukovođeno plivajući kurs — šta koji znači za vas
Tri režima kursa, tri sasvim različita iskustva pri zameni novca. Objašnjavamo kako da prepoznate koji je koji i šta iz toga sledi.
Konvertibilna marka i dinar — zašto se kurs marke gotovo nikad ne menja
Marka je vezana za evro fiksnim kursom još od uvođenja. Objašnjavamo šta to znači za nekoga ko prima ili šalje novac iz Bosne.
Koliko novca poneti na put i u kom obliku
Keš, kartica ili kombinacija — gde se stvarno gubi na kursu pri putovanju i kolika rezerva ima smisla.
Česta pitanja
O stvarima koje se tiču kursa u svakodnevnom životu: razlici između zvaničnog i menjačkog kursa, uticaju kursa na ratu kredita, paritetu valuta, troškovima zamene novca i planiranju budžeta za put.
Nisu. Tekstovi objašnjavaju kako stvari funkcionišu i računaju primere sa stvarnim brojevima, ali ne preporučuju odluke. Za odluke o kreditu ili štednji obratite se svojoj banci ili licenciranom savetniku.
Bez fiksnog rasporeda. Novi tekst objavljujemo kada ima šta konkretno da se objasni, a postojeće dopunjujemo kada se podaci ili propisi promene — datum poslednje izmene stoji na dnu svakog teksta.