Zašto su nemačka marka, šiling i lira još uvek na kursnoj listi NBS

Ko prvi put otvori celu kursnu listu Narodne banke Srbije, a ne samo red sa evrom, naiđe na iznenađenje: tu su nemačka marka, austrijski šiling, francuski franak, italijanska lira, grčka drahma. Valute koje su prestale da postoje pre više od dvadeset godina imaju srednji kurs za današnji dan, na četiri decimale.

To nije zaostatak koji je neko zaboravio da obriše. Ima vrlo konkretan razlog.

Odakle kurs valuti koje nema

Kada je zemlja uvodila evro, njena stara valuta nije ukinuta „po tržišnom kursu" nego je vezana za evro neopozivim fiksnim odnosom, utvrđenim propisom Evropske unije na šest značajnih cifara. Taj odnos se od tada nije promenio ni za jednu decimalu i nikada neće.

Stara valuta	Oznaka	Za jedan evro	Evro uveden
Nemačka marka	DEM	1,95583	1999.
Austrijski šiling	ATS	13,7603	1999.
Francuski franak	FRF	6,55957	1999.
Italijanska lira	ITL	1.936,27	1999.
Holandski gulden	NLG	2,20371	1999.
Belgijski franak	BEF	40,3399	1999.
Španska pezeta	ESP	166,386	1999.
Portugalski eskudo	PTE	200,482	1999.
Finska marka	FIM	5,94573	1999.
Irska funta	IEP	0,787564	1999.
Grčka drahma	GRD	340,750	2001.
Slovenački tolar	SIT	239,640	2007.
Slovačka kruna	SKK	30,1260	2009.
Hrvatska kuna	HRK	7,53450	2023.
Bugarski lev	BGN	1,95583	2026.

Godina u tabeli je godina od koje je kurs fiksiran; gotovina u evrima je u prvih jedanaest zemalja stigla 1. januara 2002.

Kurs stare valute u dinarima je zato čista računica: srednji kurs evra podeljen fiksnim odnosom. Ako je evro 117,36 dinara, nemačka marka je 117,36 / 1,95583 = 60,00 dinara. Ako se evro sutra pomeri za deset para, marka će se pomeriti za pet. Ništa se tu ne „kotira" — samo se deli.

Zbog toga stare valute na listi imaju samo srednji kurs, bez kupovnog i prodajnog: njima se ne trguje, pa nema ni raspona.

Zašto ih NBS uopšte objavljuje

Zato što se stari iznosi i dalje pojavljuju u dokumentima koji važe.

Ugovori o kupoprodaji, zajmu ili zakupu iz devedesetih i ranih dvehiljaditih u Srbiji su masovno pisani u nemačkim markama. Sudski sporovi iz tog perioda, ostavinske rasprave, stara devizna štednja, potraživanja iz inostranih penzija obračunata u šilinzima — svuda tu stoji iznos u valuti koje više nema, a sud, veštak ili knjigovođa mora da ga pretvori u dinare na određeni dan.

Zvaničan srednji kurs NBS za tu valutu je podatak na koji se svi mogu pozvati. Bez njega bi svako računao na svoj način, a razlike u zaokruživanju na velikim iznosima nisu zanemarljive.

Marka i marka nisu isto

Na listi su i nemačka marka (DEM) i konvertibilna marka Bosne i Hercegovine (BAM), i imaju isti kurs u dinarima. To nije slučajnost: konvertibilna marka je 1998. uvedena po odnosu jedan prema jedan sa nemačkom, a kada je nemačka marka ušla u evro, konvertibilna je nasledila njen fiksni odnos — 1,95583 za evro.

Isti broj važio je i za bugarski lev, koji je od 1997. bio vezan za nemačku marku, pa za evro. Bugarska je 1. januara 2026. uvela evro upravo po tom odnosu, i lev je sa liste „živih" valuta prešao među istorijske.

Razlika je u tome što je BAM i dalje zakonsko sredstvo plaćanja i može se kupiti i prodati, pa na listi ima i kupovni i prodajni kurs. O tome više u tekstu o konvertibilnoj marki i dinaru.

Da li se stare novčanice još mogu zameniti

Ovo zavisi isključivo od zemlje koja ih je izdala — Narodna banka Srbije, banke i menjačnice u Srbiji ih ne otkupljuju. Centralne banke su se podelile u dve grupe.

Bez roka svoje stare novčanice menjaju, između ostalih, Nemačka, Austrija, Irska, Slovenija, Slovačka, a Hrvatska narodna banka bez roka menja novčanice kune (kovanice su se mogle zameniti do kraja 2025). Nemačka centralna banka svake godine i dalje primi na zamenu marke u vrednosti od više desetina miliona — procenjuje se da je više milijardi maraka još uvek po fiokama, kasama i zaboravljenim kovertama širom sveta.

Rok je istekao za francuske franke, italijanske lire, grčke drahme, finske marke, španske pezete i portugalske eskude. Te novčanice danas imaju samo kolekcionarsku vrednost.

Ako ste u staroj knjizi ili kaputu pronašli marke ili šilinge, vrede tačno onoliko koliko kaže fiksni odnos — sto maraka je 51,13 evra — ali ih morate zameniti u centralnoj banci zemlje izdavanja, lično ili poštom, po njenim pravilima. Pravila i uslove uvek proverite na zvaničnoj stranici te centralne banke, jer se razlikuju i menjaju.

Zašto na listi nema jugoslovenskog dinara

Jer tu nema šta da se računa. Valute iz tabele su zamenjene evrom po odnosu koji i danas važi. Stari dinari su prolazili kroz denominacije — poslednja velika je bila u januaru 1994 — i prestajali da važe posle roka za zamenu. Ne postoji odnos po kome bi se novčanica od pet stotina milijardi dinara iz 1993. danas pretvorila u bilo šta osim u uspomenu. O tom periodu pišemo u tekstu o hiperinflaciji i novom dinaru.

Kratko

• Stare valute evrozone imaju kurs jer su za evro vezane fiksnim, nepromenljivim odnosom.
• Njihov kurs u dinarima je kurs evra podeljen tim odnosom — zato imaju samo srednji kurs.
• NBS ih objavljuje zbog starih ugovora, sporova i obračuna, ne zbog trgovine.
• Nemačke marke i austrijski šilinzi i danas mogu da se zamene, ali samo u Nemačkoj odnosno Austriji.

Spisak svih valuta sa liste, sa objašnjenjem koje se zaista mogu kupiti u Srbiji, imate u tekstu o valutama koje NBS kotira.