Ko određuje kurs dinara i zašto je toliko stabilan

Kratak odgovor: kurs dinara ne propisuje niko. Formira se na međubankarskom deviznom tržištu, prema ponudi i tražnji za devizama. Narodna banka Srbije ga ne fiksira, ali povremeno interveniše — kupuje ili prodaje evre da bi ublažila prekomerne kratkoročne oscilacije. Taj režim se zove rukovođeno plivajući devizni kurs, i on je razlog zašto se kurs menja svakog dana, ali se menja malo.

Ako ste ikada pogledali grafik kursa evra i pomislili „pa ovo je skoro prava linija", ovaj tekst objašnjava zašto.

Šta znači „rukovođeno plivajući"

Postoje tri osnovna pristupa kursu:

Srbija je, dakle, u sredini. Nema propisanog nivoa koji dinar mora da drži — ali nema ni potpuno prepuštenog tržišta. Cilj intervencija nije da kurs bude „ovoliko", nego da se ne kreće naglo.

Formalni okvir je ciljanje inflacije: NBS kao primarni cilj ima stabilnost cena, a devizni kurs tretira kao jedan od kanala kroz koji inflacija stiže do potrošača. Aktuelni cilj je inflacija od oko 3%, uz dozvoljeno odstupanje od 1,5 procentnih poena naviše ili naniže.

Zašto uopšte intervenisati

U ekonomiji u kojoj su štednja, krediti, kirije i cene stanova izraženi u evrima, kurs nije samo cena jedne valute — on je ulaz u gotovo svaku drugu cenu.

Konkretno:

• Uvoz. Naglo slabljenje dinara poskupljuje sve što se uvozi, a to se u roku od nekoliko meseci vidi na policama.

• Krediti. Većina dugoročnih kredita je indeksirana u evrima. Skok kursa direktno diže dinarski iznos rata stotinama hiljada ljudi. (Detaljnije: kako kurs utiče na ratu kredita.)

• Poverenje. U zemlji sa iskustvom hiperinflacije, nagli pad valute pokreće trku ka menjačnicama, što dodatno obara kurs — samoispunjujuće proročanstvo.

Zato NBS izlazi na međubankarsko tržište: kada je pritisak na slabljenje dinara, prodaje evre; kada je pritisak na jačanje, kupuje ih. Instrument za to su devizne rezerve, koje u ovom režimu imaju ulogu amortizera.

Važna nijansa: intervencija usporava, ne poništava. Ako pritisak traje dugo i ima realan ekonomski uzrok, kurs će se na kraju pomeriti — samo postepeno, umesto u skoku.

Ko zapravo kupuje i prodaje evre

Tržišna strana priče je konkretnija nego što zvuči. Evo ko stvara ponudu i tražnju:

Ponuda deviza (pritisak ka jačanju dinara)

• Izvoznici koji naplaćuju u evrima, a plate i poreze plaćaju u dinarima

• Doznake iz dijaspore

• Turisti i stranci koji troše u Srbiji

• Strane direktne investicije i priliv kapitala

Tražnja za devizama (pritisak ka slabljenju dinara)

• Uvoznici koji plaćaju robu u evrima

• Otplata spoljnog duga

• Građani koji štede u evrima ili kupuju devize

• Naši turisti koji troše u inostranstvu

Odatle i sezonski obrasci koje iskusniji primete: leti su doznake i turistička potrošnja veće, pa je pritisak na jačanje dinara po pravilu izraženiji; krajem godine, kada uvoz i plaćanja rastu, obično je obrnuto.

Kako je to izgledalo u praksi možete videti u arhivi kursne liste — na dužem grafiku sezonalnost se prepoznaje.

Kako nastaje zvanična kursna lista

Redosled je sledeći:

1. Tokom radnog dana banke međusobno trguju devizama i sklapaju poslove po tržišnim kursevima.

2. Na osnovu tog trgovanja formira se zvanični srednji kurs.

3. NBS objavljuje kursnu listu, koja važi za naredni radni dan.

4. Poslovne banke i menjačnice zatim formiraju svoje kupovne i prodajne kurseve oko te vrednosti.

Otuda dve stvari koje često zbunjuju.

Vikendom i praznikom nema nove liste. Ne trguje se, pa se ne objavljuje novi kurs — važi poslednja objavljena lista. Zato kurs „stoji" tri dana kada je praznik uz vikend.

Kurs NBS nije kurs po kojem ćete zameniti novac. To je referentna vrednost, ne obavezujuća cena. Šta ćete stvarno dobiti zavisi od kupovnog ili prodajnog kursa konkretne banke ili menjačnice — o čemu detaljnije u tekstu kupovni, srednji i prodajni kurs.

Zvanična lista trenutno obuhvata oko dvadesetak aktivnih svetskih valuta. Aktuelnu proverite na stranici kursna lista NBS.

Šta zaista pomera kurs

Kada se kurs pomeri više nego obično, uzrok je gotovo uvek neki od ovih:

Referentna kamatna stopa. Viša kamata čini dinarsku štednju i hartije privlačnijim, privlači kapital i jača dinar. Niža radi suprotno.

Inflacija. Valuta zemlje sa trajno višom inflacijom vremenom slabi — to je dugoročna sila, ne dnevna.

Platni bilans. Ako je uvoz trajno veći od izvoza, tražnja za devizama je strukturno veća od ponude. Doznake i turizam taj jaz delimično zatvaraju.

Priliv investicija. Veliki priliv kapitala jača dinar; nagli odliv ga slabi.

Globalni faktori. Odluke Evropske centralne banke, cene energenata, apetit investitora za rizik — sve to stiže i do dinara, samo prigušeno.

Očekivanja. Ako se očekuje slabljenje, ljudi i firme unapred kupuju devize, i time ga ubrzavaju.

Ono što kurs ne pomera na dnevnom nivou: pojedinačne vesti, izjave, panika na društvenim mrežama. Tržište je dovoljno duboko da to apsorbuje.

Zašto je onda dinar tako stabilan

Kombinacija tri stvari:

1. Politika je eksplicitno usmerena na ublažavanje oscilacija — to nije nusproizvod, to je cilj režima.

2. Devizne rezerve su instrument koji tu politiku čini izvodljivom. Bez njih intervencija je samo namera.

3. Postoji interes svih strana da bude tako. Domaćinstva sa kreditima u evrima, firme sa deviznim obavezama i država sa spoljnim dugom — svi bolje prolaze uz predvidiv kurs.

Cena te stabilnosti je što izvoznicima nedostaje „jastuk" koji bi slabija valuta pružila, i što se rezerve troše na održavanje. To je klasičan kompromis i predmet je stalne rasprave među ekonomistima — ovde ga navodimo kao činjenicu o režimu, ne kao ocenu.

Šta iz svega ovoga sledi za vas

Čekanje boljeg kursa retko se isplati. Kada je politika usmerena na malu volatilnost, dnevne i nedeljne razlike su male. Razlika između povoljne i nepovoljne menjačnice je po pravilu veća od onoga što ćete dobiti čekanjem. Zato: gde je najpovoljnije menjati evre.

Stabilno nije isto što i garantovano. Režim se može promeniti, a i unutar istog režima kurs može postepeno da klizi. Kod obaveza koje traju dvadeset godina to je bitna razlika.

Kod drugih valuta pravila su drugačija. Stabilnost prema evru ne znači stabilnost prema dolaru ili franku — te kurseve pomera odnos evra i tih valuta na svetskom tržištu, a on je znatno promenljiviji. Pogledajte kurs dolara i kurs franka.

Česta pitanja

Ko određuje kurs dinara?

Niko ga ne propisuje. Formira se na međubankarskom deviznom tržištu prema ponudi i tražnji, a NBS može da interveniše kupovinom ili prodajom deviza radi ublažavanja prekomernih kratkoročnih oscilacija.

Da li je kurs dinara fiksan?

Nije. Srbija primenjuje rukovođeno plivajući kurs — kurs se menja svakodnevno, ali se drži u uskom rasponu zahvaljujući intervencijama i politici usmerenoj na stabilnost cena.

Zašto se kurs ne menja vikendom?

Zato što se vikendom i praznikom ne trguje devizama, pa nema osnova za novu kursnu listu. Važi poslednja objavljena lista sa radnog dana.

Kada NBS objavljuje kursnu listu?

Svakog radnog dana, i objavljena lista važi za naredni radni dan.

Šta znači kada NBS „interveniše na deviznom tržištu"?

Da kupuje ili prodaje evre na međubankarskom tržištu kako bi smanjila oscilacije kursa. Prodajom evra ublažava slabljenje dinara, kupovinom ublažava njegovo jačanje.

Može li dinar naglo oslabiti?

Nagle promene su malo verovatne dok traje ovaj režim i dok postoje rezerve za intervencije, ali nisu nemoguće — režim i okolnosti se mogu promeniti. Zato se dugoročne obaveze u evrima planiraju sa rezervom.

Tekst objašnjava kako režim deviznog kursa funkcioniše i informativnog je karaktera. Za zvanične podatke o monetarnoj politici merodavna je Narodna banka Srbije. Aktuelne kurseve proverite na naslovnoj strani.

Povezano: Kupovni, srednji i prodajni kurs · Gde je najpovoljnije menjati evre · Kurs evra i rata kredita