Efektiva i devize — zašto kursna lista ima dva kursa za isti evro

Kursna lista banke, pa i zvanična lista Narodne banke Srbije, za evro ne daje jedan kupovni i jedan prodajni kurs, nego po dva: jedan par „za devize" i jedan „za efektivni strani novac". Razlika između njih je mala u parama, ali nije slučajna, i od nje zavisi koliko ćete dinara dobiti.

Dve reči za dve različite stvari

Efektivni strani novac, ili kraće efektiva, jeste strana gotovina — novčanice koje držite u ruci. Kada u menjačnici ili na šalteru banke menjate sto evra u papiru, menjate efektivu.

Devize su strani novac na računu — potraživanje u stranoj valuti koje postoji kao zapis, a ne kao papir. Uplata iz inostranstva na devizni račun, plata od strane firme, novac koji prebacujete sa deviznog na dinarski račun, plaćanje fakture dobavljaču u inostranstvu: sve su to devize.

U svakodnevnom govoru se sve to zove „devize", ali banka pravi razliku jer joj te dve stvari ne prave isti trošak.

Zašto je gotovina skuplja

Kod deviza banka pomera brojeve između računa. Kod efektive mora da ima stvarne novčanice, u pravim apoenima, u svakoj ekspozituri u kojoj ih neko može zatražiti. To znači:

• nabavku i transport — gotovina se fizički dovozi, često iz inostranstva, uz obezbeđenje i osiguranje;
• čuvanje — novac u trezoru ne donosi kamatu, a košta;
• proveru — svaka primljena novčanica se proverava na autentičnost i oštećenja;
• višak koji se vraća — novčanice koje se nagomilaju banka mora da otpremi nazad.

Zato je raspon kod efektive širi: kupovni kurs za efektivu je niži od kupovnog za devize, a prodajni za efektivu viši od prodajnog za devize. Srednji kurs je jedan, a oko njega su dva pojasa — uži za devize i širi za gotovinu.

Na zvaničnoj listi NBS razlika između kursa za devize i kursa za efektivu kod evra iznosi oko pola dinara sa svake strane. Kod poslovnih banaka je po pravilu veća, i razlikuje se od banke do banke — što se vidi u našem poređenju kurseva banaka.

Ne postoji efektiva za svaku valutu

Na listi NBS kurs za efektivu imaju samo najprometnije valute — evro, dolar i švajcarski franak. Ostale valute imaju samo kurs za devize, a istorijske valute samo srednji.

U poslovnim bankama je spisak nešto duži, ali je logika ista: za valute sa malim prometom banka ne drži gotovinu, ili je drži u jednoj-dve ekspoziture. Ako vam trebaju norveške krune ili kanadski dolari u papiru, često ćete morati da ih naručite unapred, a raspon će biti osetno širi nego kod evra. O tome koje se valute u Srbiji zaista mogu kupiti pisali smo u tekstu o valutama koje NBS kotira.

Koji kurs se primenjuje na vas

Situacija	Koji kurs
Menjate novčanice evra u dinare na šalteru	kupovni za efektivu
Kupujete novčanice evra za put	prodajni za efektivu
Stigla vam je uplata iz inostranstva i prebacujete je u dinare	kupovni za devize
Plaćate fakturu u evrima sa dinarskog računa	prodajni za devize
Podižete evre u gotovini sa svog deviznog računa	nema konverzije, ali banka može naplatiti proviziju
Rata kredita sa valutnom klauzulom	zvanični srednji kurs NBS

Poslednja dva reda su ona gde se najčešće greši. Podizanje sopstvenih evra sa deviznog računa nije menjanje — valuta ostaje ista — ali neke banke za isplatu gotovine naplaćuju proviziju, upravo zbog troškova efektive. A rata kredita se ne obračunava ni po kupovnom ni po prodajnom kursu banke; detalji su u tekstu o valutnoj klauzuli.

Gde je tu menjačnica

Menjačnica radi isključivo sa efektivom — to joj je ceo posao, pa joj je trošak po novčanici manji nego banci, kojoj je gotovina sporedna delatnost. Zato menjačnice kod evra redovno imaju povoljniji kurs za gotovinu od banaka.

Menjački kurs nije slobodan: propisima je ograničeno koliko kupovni i prodajni kurs menjačnice za efektivu smeju da odstupe od zvaničnog srednjeg kursa, a ograničena je i provizija. Zašto se i unutar tih granica kursevi razlikuju objašnjeno je u tekstu zašto se kurs u menjačnici razlikuje od zvaničnog.

Šta iz ovoga sledi u praksi

Ne poredite kruške i jabuke. Ako gledate kurs jedne banke „za devize" i kurs druge „za efektivu", zaključak će biti pogrešan. Kada poredite gde da zamenite gotovinu, gledajte samo kolonu za efektivu.

Gotovina je najskuplji oblik stranog novca. Svaki put kada novac pređe iz računa u papir ili obrnuto, plaća se širi raspon ili provizija. Ako primate devize na račun i trošite ih karticom u inostranstvu, efektivu uopšte ne dodirujete. Poređenje sva tri načina je u tekstu gotovina, kartica ili transfer.

Za veće iznose pitajte. Kurs sa liste važi za šalterske iznose. Za veće sume banke često daju povoljniji kurs na zahtev, a za devize se to radi rutinski.

Oštećene novčanice su poseban slučaj. Pocepanu, ispisanu ili staru seriju novčanice banka može da odbije ili da je primi uz umanjenje. Kod dolara to nije retkost: starije serije se u mnogim zemljama primaju nerado, iako su formalno važeće.

Današnje kurseve za efektivu i devize po bankama možete uporediti na strani kursnih lista banaka, a šta znači svaka kolona na listi objašnjeno je u tekstu kako čitati kursnu listu.